Bojana Maljević za Nedeljnik 24.04.2014.

Intervju je vodio Branko Rosić, u bašti kafića Monks. Na sajtu Nedeljnika ne postoji ceo intervju. Evo ga. 

Dok sedim u kafiću sa Bojanom Maljević spopada me nekadašnji sindrom lošeg đaka. Jer Bojana sve stiže, a ja imam tri keca u trećem tromesečju. Šalim se, jer producentkinja i glumica nije nikakav štreber, mada ovih dana sve stiže. Krenule su nove epizode serije “Otvorena vrata” u kojoj je imala dvostruku ulogu – producenta i glumice. Posle uspeha filma “Sestre”, koji je govorio o strašnom obliku organizovanog kriminala – trgovini ljudima, sada ima novi projekat koji je pobedio na medijskom konkursu Delegacije Evropske unije u Srbiji i za temu ponovo ima organizovani kriminal – trgovinu narkoticima. I još sprema doktorat na katedri za teoriju i nauku FDU, što mi razvlači facu u zabezeknutost koju ona otklanja rečenicom “Uče moja deca, učim ja”.
photo[1]
Krenule su nove epizode serije „Otvorena vrata“. Kome i čemu danas otvara vrata serija „Otvorena vrata“?
  • Ove godine slavimo jubilej: 20 godina od prvog snimljenog kadra Vrata, koja su se ponovo otvorila za sve koji veruju da na našoj televiziji može opstati i humor koji nije banalan. Vrata su otvorena i za društvene fenomene, jednako kako su bila nekad. Osim što danas imamo mnogo medija, informacija putuje brzinom tvita i taman toliku pažnju zadržava, pa je način na koji mi pratimo fenomene neminovno nešto drugačiji. U produkcionom smislu naša Vrata oduvek su bila otvorena za kvalitet: za dobre autore, glumce i stvaraoce. Nastavkom serije posle dve decenije ušli smo u istoriju televizije, jer se nikada nije dogodilo okupljanje iste ekipe posle toliko vremena. Sad već svi znamo da je to itekako imalo smisla, a čak se i dežurni kritičari slažu da su Otvorena Vrata i danas iznad i ispred svega što se prikazuje u domaćem programu tog žanra, u svakom smislu.

Nastanak i emitovanje prvih epizoda „Otvorenih vrata“ desilo se na državnoj RTS i to u doba Miloševića. Upravo zbog toga je mnogima bilo neverovatno da se ova serija mogla emitovati na televiziji ispod čijeg radara je malo šta moglo da promakne. Kako je to uspelo?

  • Ne zaboravite koje je to vreme, druge velike televizije nije ni bilo, a moj otac koji je inicijano osmislio projekat Otvorena Vrata, imao je ozbiljan kredibilitet kao producent. Producirao je velike serije i programe za državnu televiziju, pa je ugovor potpisan na osnovu toga, a koncept porodične humorističke serije nije ukazivao na nešto što bi trebalo cenzurisati. Te 1994. godine direktor RTS bio je Milorad Vučelić. Kada mu je, kao generalnom direktoru, prikazana prva epizoda „Otvorenih Vrata“ rekao je: “Ovako izgleda budućnost televizije!” I bio je u pravu. Po svemu je serija bila drugačija. I kao takva, u to vreme nije bila uspešna. Status kultne serije zaslužen je mnogo godina kasnije. Ali Vučelić je prepoznao kvalitetan program i odobrio je emitovanje, uprkos kritici politike i društva. Ne znam, možda je tek kasnije i primećeno, jer su Vrata posle 34 epizode samo stala.

Cenzure znači nije bilo. A da li danas, kada se emituje novi ciklus serije, ima problema sa cenzurom ili autocenzurom? Poslednjih meseci se nikad više nije pričalo o samocenzuri. Da li živimo u vremenu samokočnica? Danas imamo i identičnost štampanih medija- a nikad više novina na kioscima?

  • Cenzure nije bilo. Ne bih mogla da zamislim recimo gospodina Vučelića kako zove mog oca i traži da se nešto cenzuriše. Mislim da se on smejao našem humoru, prosto zato što je bio informisaniji od većine građana. To je inače i razlog zašto su Otvorena Vrata bila bolje prihvaćena «u krugu dvojke» nego u unutrašnjosti Srbije. Bilo je to gadno vreme, internet nije postojao, ni kablovska, ljudi nisu imali dovoljno informacija na osnovu kojih bi mogli da prepoznaju šta je to u Vratima smešno. A cenzure i autocenzure u našoj seriji nije bilo ni devedesetih a nema je ni danas, kada je autocenzura u medijima dostigla nezapamćenu pristutnost. Međutim, ne dešava se to tek tako, znate, nema autocenzure bez cenzure. Osim toga u Srbiji ne postoje medijski pluralizam i programska raznovrsnost, koji su nužni za sticanje slobodnog mišljenja građana. Negovanje kulture i medijske pismenosti nemoguće je bez različitih medija i programa, a takvih je sve manje. Paradoksalno, jer je medija sve više i svi liče jedni na druge. 

Imamo s jedne strane ekstremnu taboidizaciju medija, a s druge strane ne postoji, kako si rekla, medijski pluralizam i programska raznovrsnost. Šta ćemo onda dobiti na kraju svega? Koji će biti rezultat tabloidizacije i medijske uniformisanosti? I da li je ta tabloidizacija odgovarala svakoj vlasti a ovo danas je samo završni čin?

  • Nema tu velike nepoznanice: društvo koje nema istinsku slobodu medija ili, hajde da budem još preciznija, društvo u kojem se na diskutabilan način tumači i koristi medijska sloboda, ne može da ima normalan razvoj demokratije, već samo njen privid. Ako tome dodamo nedostatak programske raznovrsnosti, monopole i opštu tabloidizaciju tog društva – nazadovanje je zagarantovano. Ne znam da li je tabloidizacija odgovarala jednako svakoj vlasti, ali kontrola nad što više medija izvesno jeste. 

Koliki je danas uticaj politike na medije? Ko danas određuje i cenzuriše program? Partijske strukture, pipmetar ili reklamni oglašivači?

  • Mislim da uticaj politike nikada nije bio veći na privatne medije. Na državne medije se uticalo oduvek, to znamo, ali na privatne u ovoj meri… čini mi se da ne pamtimo takvo vreme. Međutim, nema tu direktne cenzure, pogotovo ne «partijske», stvar je mnogo mutirala, pa se mudro vrši pritisak na vlasnike medije, ovi pak mogu da utiču da njihov sadržaj. S druge strane već deceniju unazad postoji medijski monopol u smislu oglašivača, dakle agencije koje drže oglašivače na neki način držale su i «nezavisnu» produkciju tv programa i u velikoj meri uticale na to gde će i kome odlaziti novac od oglašivača ili o čemu će se govoriti u medijima. To nije zdravo tržište. Ali to nije posledica ove vlasti, nego svih prethodnih. Ovo je samo nastavak, teži i gori. Jer, vlasnik medija, pod izgovorom da piplmetar ne skače od sreće kad vas gleda, može da utiče na sadržaj ili jednostavno da vas ukine. Čak i ako to sa gledanošću nema veze. S druge strane, ako stalno imate nad glavom da morate da imate ne znam koliki rejting – neminovno dolazi do nekakve autocenzure ili jeftinijih programa: hajmo samo veselo, hajmo samo duhovite lake note, hajmo da se skidamo goli i veselo trčkaramo. Razumete? Sa Otvorenim Vratima to srećom nije slučaj jer je TV Prva, bar do sada, pokazivala da joj je stalo do kvaliteta ovog programa. I naravno, jer su Vrata istinski nezavisna produkcija u koju se osim autora ne meša niko, a oglašivači pregovaraju direktno sa nama.

Serija „Otvorena vrata“ je jedna od retkih serija koja se dešava u aktuelnom trenutku. Zašto je došlo do toga da smo poslednjih godina zapljusnuti serijama čija se radnja događa u prošlosti? Da li je to zbog loše sadašnjosti pa nam Mirjam deluje veselije od nezaposlenosti ili otplate kreditnih rata ili?

  • Mislim da to nije sasvim tačno pitanje. Nije problem u serijama iz epohe, mada si dobro primetio da Srbi generalno više vole da se bave prošlošću. Ima i serija koje su iz današnjeg vremena. Nego je stvar u narativu, narod je naučen na neki narativ u kojem su važne «samo emocije» a od priče ih zanima samo ko je sa kim bio. To je posledica španskih, turskih ili bilo čijih sapunica. I to je legitimno, taj žanr postoji i ko voli sve je u redu. Problem je ako puštate narodu samo to, onda publika ne može da se neguje, a uz ovoliku tabloidizaciju društva to sve zajedno ne vodi ka dobrom. Drugi problem je u načinu promocije nekih serija «iz prošlosti» koje, umesto da se postave kao igrani program koji je, dakle, uvek fikcija – ma koliko stvarnih ili tačnih elemenata iz istorije imao – vi umesto toga dobijate laž: «ovo je ispravna istorija». A to je već nešto opasno, pogotovo ako to radi Javni servis. Jer naš narod nije medijski pismen i to dakle spada u manipulaciju.

A kako to da danas imamo mitologiju ličnosti baš kao u vreme devedesetih kao i gotovo iste fenomene iz te decenije?

  • Pre svega Srbi su skloni mitologiji, oduvek. Počevši od nebeskog naroda, do kulta različitih ličnosti kroz istoriju. I mislim da Srbi gotovo jednako uživaju u sva četiri velika politička mita današnjice: mit o zaveri, mit o zlatnom dobu, mit o jedinstvu i mit o spasitelju. Naročito je ovaj poslednji mit, o spasitelju, važan. I mislim da nam se upravo zbir tih mitova na čelu sa mitom o spasitelju dogodio na poslednjim izborima.

Kao si reagovala kada si saznala rezultate poslednjih izbora? Ako je za loš rezultat demokratskih snaga na onim prošlim izborima bio „kriv“ beli listić kako objašnjavaš što su na poslednjim izborima potučene te stranke građanske opcije? Koja je uopšte budućnost građanske ili demokratske opcije u Srbiji?

  • Rezultati izbora nisu me iznenadili. Mislim da je svima bilo poznato šta će se dogoditi. I ako se to dogodilo – onda je tako trebalo da bude. Ti rezultati, ma koliko impresivni bili za gospodina Vučića, nisu dobri za Srbiju. Verujem da i on to zna. Jer to sve zajedno ne vodi u zdravo društvo. S druge strane, koja je druga opcija postojala? Pa nije za nepostojanje opcije kriv Vučić. Takođe, ne mislim da su za loš rezultat demokratskih snaga na prošlim izborima bili krivi beli listići, iako sam ja glasala. Krive su «demokratske snage» koje su razočarale građane. Propustili su svoju istorijsku šansu, koja nije trajala kratko, da urede ovu zemlju i uvedu je u red civilizovanih. I sad to nam je što nam je, pitate šta je budućnost? Realno, ja je vidim u dužničkom ropstvu, kao što sam govorila još pre nekoliko godina. Ali moj stav nije opcija. Jedina opcija koja postoji je da se nađe neko pametan da napravi dobru opoziciju i da se na sledećim izborima dogodi neka realnija situacija, bolja za zemlju i društvo. Sumnjam, međutim, u pamet onih koji su izgubili izbore a i u pamet onih koji su jedva prešli cenzus. U narod se, obrni-okreni, mora verovati. Možda se pojavi neki genije, pravo ni od kuda, dođe i reši stvar.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: