NEWSWEEK – INTERVJU: BOJANA MALJEVIĆ

MALI UVOD, PRE TEKSTA

“Trgovina ljudima je organizovani kriminal, kršenje ljudskih prava i zločin protiv čovečnosti. Isto važi i za pisanje tabloida.” (Bojana Maljević)

U Ponedeljak 11.05. objavljen je moj intervju u časopisu NEWSWEEK. Zbog velikog interesovanja i brojnih poruka na koje, uz najbolju volju, ne mogu da odgovorim – odlučila sam da postavim ceo sadržaj intervjua, ovde na blogu. Razlog tome je što su drugi portali počeli da prenose intervju, a Newsweek online objavio je veći deo intervjua koji može izgledati kao celina, ali nije. Najpre, nije zbog mojih odgovora koji se tiču igranog filma SESTRE, čiji sam producent, a koji je realizovan u saradnji sa Vladom Republike Srbije, Delegacijom Evropske unije i međunarodnom nevladinom organizacijom IOM. Uz podršku i saradnju sa celokupnim NVO sektorom i 17 stručnih konsultanata, koji se bave borbom protiv ovog globalnog problema, a u čijem izboru je učestvovala i država Srbija. 

Napise u tabloidu o meni lično, i o filmu koji je jedan od najuspešnijih i najzdravijih projekata – kojim je višestruko ispunjen javni interes – neću da komentarišem. Jer su ti napisi sramotni i, štaviše, glupi. U intervjuu koji sledi dala sam odgovore i na neka pitanja. Uvek svima rado odgovaram na pitanja o ovom projektu. I novinarima. Problem je što u tabloidu ne rade novinari.  A sad izvolite intervju u Newsweek. Dole, posle intervjua ima još nekoliko mojih dodatih reči. 

bojana newsweek 2

OVDE VIŠE NIŠTA NIJE SMEŠNO

Iako može da živi komotno i ne obazire se na stanje u zemlji, jedna od najpoznatijih glumica i Tviter dama rešila je da digne glas. Objasnila nam je zašto, po mišljenju Države, nije dobra devojčica i kako su “Otvorena vrata” navrat-nanos pritvorili

Piše: Aleksandar Đuričić @DzimiVarka               Foto: Dragana Udovičić      

Zapalila je društvene mreže kada je napisala tekst “Pretnje” povodom protesta ispred zgrade Pinka tokom emitovanja emisije o roditeljima pokojnog Predraga Gojkovića. Zbog toga je dobila ozbiljne pohvale i ozbiljne pretnje. Kad je pročitala tekst, mama joj je poslala poruku: “Odlično. Čuvaj se osvete. Ljubi te mama.” Tata ima običaj da joj o onima koji joj prete kaže: “Taman misliš dotakao si dno, kad čuješ neko ispod tebe zapomaže.” A mlađi, dvanaestogodišnji sin nedavno joj je rekao: “Kad je neko ološ duže, navikne se na to, pa prestane da ga bude briga. Jednostavno zaboravi kako je to ne biti ološ.” 

     Spada u oštrije i iskrenije tviteraše, što bi rekli – dlake na jeziku bez. Nikada nije bila član stranke, iako je bilo više takvih poziva. A kad ne tvituje i društveno se angažuje, onda radi doktorat na FDU iz oblasti medija i kulture.

     S velikim uspehom nedavno je prikazala dokumentarac “Gram, kilogram, tona”, a prošlog meseca je zablistala na pozorišnim daskama u predstavi “Murlin Munro”. Od četvrte godine je pred kamerama, sa nepunih 17 snimila je svoj prvi film” Bulevar revolucije” i odmah se vinula među zvezde. Kaže, kad sabere broj snimajućih dana, što kao glumica, što kao producent, bude joj muka. Našli smo se posle 22 sata, tek kad je završila sve obaveze oko sinova, u “Monks baru” i dugo sam posle razmišljao ko ima bolje živce – ona ili konobar Aleksa, koji nas je služio do četiri ujutro. 

     Pričala mi je, između ostalog, da smatra nenormalnim što njen mlađi sin nikada nije bio u Narodnom muzeju u Beogradu, a jeste u Luvru. Ona je i vlasnica 10 neemitovanih epizoda kultne serije “Otvorena vrata”. Nije sigurna da li je to što kritikuje vlast i neke njene besmislene postupke – hrabrost ili samo potreba da bude mirna. Baš te večeri je zbog nekih tvitova i zbog toga što je protestovala ispred zgrade Pinka završila na naslovnoj strani nekog tabloida. 

bojana newsweek

Moja pokojna baka bi vam rekla: “Lepa si, pametna si, imaš porodicu, prijatelje, posao, šta će tebi, sine, sve ovo?”

  • A znate šta bi rekla moja pokojna baka: ”Zamisli da imaš 80 godina i zapitaj se šta bi volela da si uradila tada, u toj situaciji.” Kada se to zapitam, mislim da bih volela da sam sa 40 uradila upravo ovo što radim. To je najmanje što svako može da uradi – da kaže ili napiše šta misli. Meni lično sve ovo ne treba. Nemam nikakav akutni problem u životu, kao neki ljudi koji su izgubili posao, kojima su smanjene plate, penzije. Daleko od toga da sam obezbeđena materijalno do kraja života, ali nemam nijedan kredit, imam svoj stan… Moram da radim da bih živela, ali mene ne mogu da ucene. Nemam svakodnevni stres da neću imati za račune, kiriju za stan. Moj jedini problem je onaj koji se tiče svih građana i koji će se uvećavati ako se ništa ne promeni u ovoj zemlji, u kojoj moja deca treba da nastave da žive. Ja teško u šta više mogu da se razočaram, ali jedino više neću da se razočaram u sebe. Hoću da pokažem mojoj deci, to su sada dva mladića od 12 i 18 godina, da treba da misle svojom glavom. Hoću da budu svesni gde žive, a s druge strane, ako treba neka vide da možda od moje borbe, mojih reči, teksta, neće biti ništa, osim neke naslovne strane u koju će da me uvalja neki tabloid. Možda će baš to uticati na njihovu odluku da ne žive ovde, možda će to uticati da žive na drugačiji način. Kako god bude, hoću da ih naučim da misle. Mesecima unazad, u stvari godinu-dve, stalno se pitam da li da odem odavde. Najiskrenije razmišljam o tome. A to pitanje nisam postavljala sebi ni devedesetih. Tada je bilo drugačije, imali smo motiv za ostanak jer smo mislili ‘otići će Sloba, pa će da nam svane’. Sada je ovde mnogo strašna situacija u društvu, a osećam da je ovo neki prelomni trenutak: da vidimo da li ovde može nešto da se menja. Reći ću vam nešto što ne bih volela da objavite.

Objaviću sigurno.

  • Mislim da mi nikad nećemo ući u Evropsku uniju. To kad se izgovori može da se zloupotrebi, ali mislim da to znamo i mi i Evropska unija i Vučić. I on to maksimalno koristi. Znajući da nećemo stići tamo, postao je najveći evrofanatik.

Šta vas posebno uznemirava?

  • Osećam veliku apatiju ljudi oko sebe. I rešila sam da se branim tako što ću reći ili napisati reakciju na neki događaj. Nisam mogla mirno da gledam kako se ponašaju za vreme Feketića, poplava, lažnih diploma… Osetila sam se obaveznom da reagujem. Ovde se institucije neće izgraditi same od sebe. Mora se reagovati na ovu autokratiju koja nam se dogodila. Ovo je autokratija, tu nema nikakve dileme. Sad je to sasvim jasno i mi smo samo na korak od diktature. To pokazuje i ovaj linč Zaštitnika građana i slučaj helikoptera i još mnogo stvari… Osetila sam potrebu da napravim neki gest koji je veći od tvita, koji je veći od toga da se pojavim ispred B92 i usprotivim se ukidanju “Utiska nedelje”, da napravim nešto ličnije.

Kada se javila ta potreba, koja je to bila tačka ključanja?

  • Helikopter. Bila sam u Kikindi, radila sam predstavu, imala sam dve probe dnevno i između proba sam bila u sobi i čitala vesti. Šta drugo da radim u tom malom mestu, u kome malo šta može da se radi. Sećam se svih tih bahatih reakcija na jednu strašnu tragediju. Nikada nisam tako burno reagovala, potpuno sam bila očajna. Tada sam u sebi pomislila: “Sad je stvarno dosta, ovo je kraj.” Tad sam imala poriv da se odreknem državljanstva, da se nekako ogradim od onih koji predstavljaju mene i moju državu danas.

Kako ste se osećali dok ste stajali u tom mraku preko puta Pinka?

  • Sasvim dobro. Osećala sam se kao osoba koja ima princip i bilo mi je sasvim okej. Sad, to što nije bilo 300 ili tri hiljade ljudi, nema veze. Nije me to deprimiralo ni razočaralo. Bolje bi bilo da nas je bilo više, ali kad nije – i to je u redu. Ima kod Selindžera ta rečenica koju je govorio brojnim ljudima koje je poznavao, pa je rešio da ih više ne poznaje, pa kad bi mu došli na vrata, samo bi rekao: “Ja vas i ne poznajem.” E, ja pola zemlje više i ne poznajem.

bojana za blog Nekada je bilo popularno zanimanje di-džej, pa su se onda namnožili PR-ovi, pa su stigli akaunt menadžeri, a sada je najezda botova. Ko su ti ljudi?

  • Postoje dve vrste botova: oni koji pomoću nekih kompjuterskih softvera daju lajkove i šalju te generisane poruke podrške svojim strankama, a druga je ova koja sedi u nekoj prostoriji za kompjuterima, pije sokiće, jede sendviče i tvituje i ostavlja komentare na društvenim mrežama. Napadaju protivnike i veličaju SNS. Na početku su bili, setite se, samo oni pozitivni: “Svaka čast Vučiću, za samo dva meseca je predanim radom i požrtvovanjem uspeo da uradi to i to.” Prvo su samo hvalili Vučića, onda su krenuli da vređaju druge, a sada je u toku najagresivnija faza. Do tog stadijuma su stigli jer više ne dobijaju pare da objave bilo šta, već samo ako imaju interakciju. Ako im ne odgovaramo i ako ih blokiramo – onda love nema, što bi ih plaćali kad nikog nisu isprovocirali. Onda izmišljaju kojekakve gluposti ne bi li izazvali reakciju. Pre neki dan su napisali da sam vlasnica kafane “Bled”, koja duguje 80.000 za struju. U životu nisam bila u toj kafani, a nisam vlasnica nijedne kafane. Ali to je perfidno izvedeno jer kad tako nešto napišu, imaš potrebu da pitaš: “S kim si me pomešao”, “Kakav dug za struju”… Tako se ljudi upecaju na te idiotske tvitove jer se na ove “Ti si žuta” niko više ne obazire. A na ove gluposti reaguješ jer ne ukapiraš odmah da je bot.

A kako se postaje bot?

  • Pretpostavljam da to kreće od te stranačke omladine, isto onako kako partijski zapošljavaju svoju decu i rođake. Ne znam, ali znam da imam blokiranih 250 botova. Nekad je moj ćale znao da kaže: “Živim ko pas, jedem jednom dnevno.” E sad se više ne govori pasji život, nego botski život. Botuju i jedu sendviče, više puta dnevno.

Stvarno verujete da oni jedu sendviče?

  • Jok, nego im daju kuvano. Mislila sam da napišem jedan tekst “Neki botovi nikad ne polete”. Ja bih im davala nešto na kašiku, da imaju i desert, tada se bolje misli. Moraju da se izbore za svoja botska prava. Nije u redu da za tako sitne dnevnice uništavaju živote ljudi. Ne mislim samo na botove na društvenim mrežama već i na ove koji uređuju neke novine.

Ima li nam spasa?

  • Ima, ali nam fali tačka okupljanja. Ima mnogo ljudi koji misle isto, zdravorazumski, ljudi koji i različito misle ali isto osećaju, ali nema tačke okupljanja. Mora da se pojavi neko nov, da se angažuje neko od tih premudrih belih listića kojima niko ne valja. Ne razumem taj stav “Niko ne valja”. I šta ćemo onda ako niko ne valja? Da čekamo da se rodi neko novo čeljade koje će biti ispravno i po našem ukusu. Ne možemo da čekamo, već treba da otvorimo prostor da se tako nešto desi. A prostor se otvara javnom rečju, pre svega izgovaranjem naglas. I po hiljaditi put treba postaviti pitanje: “A šta se dogodilo s tim helikopterom?” Važno je da se pomerimo s tih društvenih mreža, da izađemo negde, zato sam i bila na mitingu DS-a. Čisto da podržim okupljanje na ulicama. Dobro je i što se dešavaju ovi protesti u Kraljevu i u drugim gradovima, jer smo mi totalno uronili u apatiju iz koje se ne vidi izlaz. To je opasno stanje.

Ko je opozicija u Srbiji danas? Nabrojte mi.

  • Ne znam odgovor na to pitanje.

Koji vam je omiljeni rijaliti?

  • Ne gledam rijalitije. Nikada nisam videla nijedan minut rijalitija. Ne hvalim se time nego je prosto tako.

A vanredne sednice Vlade i premijerove konferencije za štampu?

  • To gledam, ali to nije rijaliti jer rijaliti mora da ima dozu spontanosti, a ovde nema spontanosti, sve je do detalja izrežirano. Rijaliti je jedino u smislu količine živog emitovanja i potom besomučnog repriziranja. Baš me zanima da li igde na svetu postoje reprize konferencija za štampu i to više puta na više medija, na nacionalnim frekvencijama i na gradskoj televiziji? Mnogo toga lošeg mogu da kažem o prethodnoj vlasti, o Tadiću naročito, ali on se dva puta vanredno pojavio pred kamerama kad je bilo hapšenje, čini mi se Mladića i Karadžića. Ne znam zašto smo mi dužni sada da pratimo Vučićeve konferencije za štampu i nije mi jasno kako postoji Gordana Suša, koja sedi u RRA i sve gleda i sluša i ne reaguje. Zbilja ne kapiram što po 170 puta gledamo njegovo obraćanje. Tom količinom apsurda koji oni proizvode prevazišli su Monti Pajtona, obesmislili su Njuz net… Kada sam prvi put videla onu sliku svečane sednice Vlade iz Kolubare, bila sam ubeđena da je Njuz net. I smejala sam se kao luda: “Jao kako su ‘njuzovci’ duhoviti.” Baš bih volela da znam čija je to ideja, jer taj niz glupih ideja je impresivan.

Šta je s “Otvorenim vratima”, zatvorila su se?

  • Pritvorila su se, samo. Nije to usmereno na seriju, već na mene lično. Sve je krenulo krajem avgusta prošle godine, kad sam se spremala da idem u Niš da se poklonim publici posle filma “Top je bio vreo.” Pre toga se nađem na kratkoj kafi s jednim poznanikom da se konsultujem u vezi s nekim naučnim radom koji sam spremala. Na rastanku on me pita: “Čekaj, šta ti to tvituješ? Čuo sam da tvituješ nešto protiv države.” Bila sam zblanuta, kažem da ne tvitujem protiv države, samo se protivim osionosti, bahatosti, gluposti, plagijatima. I tad od njega saznam da Vučića više ne zovu ni Aca, ni Alek, ni premijer, nego Država. Videćemo šta Država misli, šta Država kaže, šta Država smatra. Tada mi je ispričao da je bio na jednom sastanku i da ga je Država pitao da li me poznaje. Bila sam šokirana, ali sam mislila da se taj čovek preda mnom samo malo pravi važan, u fazonu, sedeo sam s Vučićem i pričao o tebi. Rastanemo se i ja odem s mlađim sinom u Niš. Sutradan izlazi “Danas” s čuvenim tekstom Ištvana Kaića, koji je napravio spisak nepodobnih tviteraša. To je samo dva dana kasnije otkako mi je čovek rekao da je bio na sastanku s Državom, na kojem se pričalo o nepodobnim tviterašima, pa i meni. Napisao je da mi pokazujemo na tviteru “najgori deo naših ličnosti”. Tad sam shvatila da se čovek nije pravio važan, već da je taj sastanak zaista postojao. Hej, neko je sedeo i bavio se time!? Možete li to da pojmite? Ja nisam mogla, tada. Ali tad sam shvatila da nisam dobra devojčica i dok ne postanem dobra devojčica, imaću malo problema. Beograd na vodi i Bojana na ledu. I u tabloidu. Zidanje tiraža na Bojani. Ali “Vrata” su snimljena, emitovaće se, nekad. Snimaćemo i nove serije. Radićemo šta možemo.

Kako se osećaš povodom toga što su krenuli da te čereče?

  • Na naslovnoj strani tog tabloida našla sam se zato što sam kritikovala različite postupke vlasti. Zato što sam uporno pitala ko je odgovoran za pad helikoptera u kom je poginulo sedam ljudi, i kako je mogućno da premijer pre tužilaštva vidi izveštaje komisija? Zatim, zato što sam otvoreno izražavala protest zbog linča Zaštitinka građana i zbog zloupotrebe bola porodice koja je doživela tragediju. I konačno, zato što sam o svemu tome napisala blog koji je pročitalo mnogo ljudi. Naravno da neću reagovati, na način na koji tabloidni urednik očekuje. Ne pada mi na pamet da njemu odgovaram na zlonamerne besmislice i laži, mogu samo da ga tužim. I to bez molbe za demanti, jer je poznato da demanti u ovakvim slučajevima nema apsolutno nikakvog efekta. Ići će na sud direktno, ako bude trebalo. Jer, naravno da nisam otela nikakve pare nikome, pa ni državi. Niti sam ikada bilo šta dobila na poklon, ne samo povodom filma “Sestre”. Oni prave nepostojeću aferu od javne i poznate stvari, u kojoj tajne nema, o kojoj sam već mnogo puta sa ponosom pričala i pisala.

U čemu je problem?

  • U tome što izvrću činjenice. Baš me briga da ispravljam tabloid, ali Vas mogu da podsetim: projekat koji je spomenut, “Moderno ropstvo”, trebalo je da bude tv serija o svim oblicima trgovine ljudima, uobličena u 13 epizoda. Trebalo je da se snima na teritoriji celog regiona (od Moldavije do Italije, jer to je bio put te trgovine). Taj projekat sam kao idejni tvorac i producent predložila Nacionalnom savetu za borbu protiv trgovine ljudima, oni su ga sa oduševljenjem prihvatili, naročito jer je Srbija kontinuirano dobijala negativne ocene iz ove oblasti u izveštajima Evropske unije i Stejt departmenta. Cela tadašnja Vlada je usvojila projekat, za koji sam još 2006. godine potpisala Ugovor sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike (jer ta problematika najpre pripada njima, oni su bili na čelu Nacionalnog Saveta, pa onda MUP, pa dalje redom). Dobili smo oko 6 miliona dinara za predpripreme, napravili obimna istraživanja, na osnovu njih napisali sve scenarije, izvršili obilazak objekata i predali kompletan Izveštaj svim institucijama o obavljenom poslu, kao i detaljan plan dalje realizacije, sve u skladu sa Ugovorom i onda je – pala Vlada. To je bilo onda kad je Dinkić srušio Vladu. Kako to kod nas obično biva – čeka se formiranje Vlade, pa je bila neka dupla Vlada, pa dođe novi ministar koji kaže: znam da možete da tužite državu zbog prekida projekta i da preko suda odmah naplatite svaki dinar po Ugovoru – ali mi sad nemamo para. Nisam htela da tužim državu.

Zašto? Kakav je vaš odnos sa Ivicom Dačićem?

  • Strpljivo sam čekala da se konsoliduju. Inače, taj ministar je Rasim Ljajić, kojeg sad ne spominju u novinama, nego samo Dačića. Ne znam zašto. Jer, obojica su kasnije potpisala Anex Ugovora, u martu 2010. godine. Pošto je reč o tematici organizovanog kriminala, novog ministra policije Dačića su saradnici posle nekog vremena upoznali sa projektom i on je imao sluha za njegovu važnost, sreli smo se prvi put na obeležavanju Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima. Pa se kasnije MUP kroz taj Anex Ugovora priključio projektu jer Ministarstvo rada, nije imalo dovoljna sredstva. Razumete, govorimo već o nekim narednim godinama, u kojima projekat nije ulazio u naredne budžete – greškom državne administracije – jer Ugovorna obaveza je već postojala. Sve se sporo odvijalo, novce nisu isplaćivali, i ja sam rešila da taj veliki rad mnogih ljudi ne propadne u celosti – odlučila sam da napravim film – docudramu, koju sam po jednoj od epizoda nazvala “Sestre”. Novi scenario, sada za film, ponovo je napisala predivna Milena Marković. Kad već projekat serije stoji, hajde film da nekako snimimo. Prijavili smo se na konkurs Evropske unije za medijske projekte i pobedili. To je bila velika podrška. Potom smo dobili donaciju IOM-a. To što tupavi urednik tabloida navodi da je MUP poklonio novac od IOM-a meni – to je laž. Ivica Dačić i ja smo zajedno bili u Ženevi kod generalnog direktora IOM-a, ambasadora Lejsija Svinga – koji je odmah pružio podršku projektu koji sam lično predstavila i pohvalio državu Srbiju što će učestvovati u realizaciji. Plaćanje te IOM donacije moralo je da ide preko državne institucije, u ovom slučaju preko MUP, ne znam zašto, neka tabloidni urednik pita IOM. U svakom slučaju to je novac koji je bio namenjen isključivo tom projektu, a ne poklon Ivice Dačića meni. Vlada Srbije je poslednja dala novac za film, uz velike muke, tek desetak dana pred premijeru. Dali su onoliko koliko se uobičajeno davalo za igrani film: 25 miliona dinara (iako su mnogi filmovi sa ili bez konkursa dobijali i znatno veće iznose) i iako su Ugovorne obaveze prema celom projektu “Moderno ropstvo” bile veće. Već smo znali da seriju nećemo raditi jer je ekonomska kriza trajala, ali svi smo bili zadovoljni što smo napravili makar jedan ozbiljan celovečernji film, za mnogo manje novca nego što je prosečna cena filma u Srbiji. I ja sam tadašnjem premijeru, ministru policije, ambasadoru Evropske unije i direktoru IOM uručila pismene zahvalnice za ceo doprinos filmu “Sestre”, javno, na premijeri filma početkom 2011 godine.

Kakve su bile reakcije na film?

  • Ispostavilo se da su Dačić i svi ostali imali dobar sluh za projekat – jer za taj film sada zna ceo svet, to je jedini srpski film prikazan u UN (više puta). Prikazan je i na otvaranju Međunarodne konferencije protiv nasilja nad ženama. Dobila sam zahvalnicu kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), dobila je i Vlada Republike Srbije – zbog uspeha ovog projekta i doprinosa svetskoj borbi protiv trgovine ljudima, uključujući i realizaciju cele kampanje “Blue Heart” (Plavo Srce). Film smo besplatno prikazivali širom Srbije i regiona, održali smo i više desetina tribina. Izradili smo “plava srca”, ni sama ne znam na koliko hiljada revera sam ih zakačila. Štampali smo DVD-jeve i besplatno ih podelili školama u Srbiji i svim nevladinim organizacijama koje se uporno bave borbom protiv ovog užasnog kršenja ljudskih prava. Takođe, konačno smo kao država dobili i pozitivne ocene u izveštajima Evropske unije i Stejt departmenta. Dakle, mnogo smo uradili. I ja treba da se nađem na naslovnoj strani nekog tabloida? Sram ih bilo.

Plašite li se?

  • Ne.

     To je taj intervju, sada ceo. Nekoliko informacija sam zaboravila da kažem novinaru Newsweek-a, te koristim ovu priliku: film SESTRE je pored tribina i besplatnih bioskopskih projekcija širom Srbije, takođe prikazan u Zagrebu, Skoplju, Novom Pazaru i u drugim gradovima u regionu i svetu. Takođe sam zaboravila da kažem da smo mnoge aktivnosti realizovali u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, zatim sa nevladinim organizacijama ASTRA, ATINA, Sigurna Kuća… IOM, OEBS kao i sa Crvenim krstom Srbije, a to je moj važan propust u intervjuu. Posebnoj projekciji filma i radionici u Crvenom krstu, prisustvovala je i Sesilija Malmstrom (Komesarka za unutrašnje poslove EU). Troje glavnih glumaca, a to smatram veoma bitnim, dobili su tri najveće glumačke filmske nagrade u Srbiji, na Festivalu u Nišu: Gran Prix festivala: Ljubomir Bandović za ulogu Tadije; Ivana Vuković – Caricu Teodoru za najbolju žensku ulogu (Marija, starija sestra) i Ana Mandić – za najbolju epizodnu žensku ulogu (Saška, mlađa sestra).

     I konačno film je, naravno, prikazan na televiziji. Što je i bio naš glavni zadatak. Emiter je bila TV PRVA, koja je premijerno prikazala SESTRE  04.06.2010. u 21.00. Rezultati gledanosti bili su izuzetni. Za našu primarnu ciljnu grupu “žene od 14-30 godina” udeo gledanosti (SHR) iznosio je 28,48%. Dok je rejting (AMR) na totalu populacije iznosio 7.30%. O repriznim emitovanjima, o televizijama u svetu koje su film prikazale, o svim pismima i reakcijama gledalaca (ali i stručnjaka) iz Srbije i iz celog sveta koje smo dobili, o broju pregleda na YouTube, o našim gostovanjima u emisijama drugih televizija, u novinama… o celoj kampanji koju smo realizovali u cilju borbe protiv trgovine ljudima i njenim rezultatima – nikada nije suvišno govoriti. Teško je pobrojati sve. Ponosni smo što je naš film, pored svega, postao i učilo koje koriste domaći i svetski eksperti u ovoj oblasti. I što se film prikazivao na časovima Građanskog vaspitanja. Ponosni smo i na to što je Srbija kampanjom PLAVO SRCE, postala prva država u Evropi koja se samostalno, na svoju inicijativu, svojim sredstvima – priključila ovoj UN kampanji. UN nisu imale čak ni značke da nam daju – sami smo ih pravili. Posle su priznali da su naše kvalitetnije 🙂 A inicijativa je, to moram da naglasim, potekla od jednog izuzetno posvećenog čoveka: Nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima: Mitra Đuraškovića, sa kojim sam godinama radila na ovom projektu i od kojeg sam mnogo naučila. Može biti i da je on od mene. Zvao me je u četiri ujutru da me pita da li mi se dopada ta ideja za Plavo Srce i da li mislim da možemo da je realizujemo – jer nemamo ništa. MOŽEMO!

     Šta ću, ja rado koristim čak i priliku koju mi je, u obliku kazne, dao tabloid – da iznova pohvalim projekat – na koji sam ponosna. Ako je to što pišu KAZNA koju dobijam zbog pisanja prvog posta na ovom blogu, uključujući i sve druge moje intervjue i celokupnu aktivnost na društvenim mrežama – ako je, dakle, TO kazna što kritikujem neke postupke ove vlasti – i ako je to CENA – do jaja je niska!

14 Comments

Add yours →

  1. Svaka čast. Psiholog sam, predajem građansko, nisam laik i iskreno sve što ste uradili smatram izuzetnim! Moji đaci po mojoj preporuci gledaju “Sestre”, “Šišanje” i Ciklotronovog “Žiku”. Da zaključim: vrednost filma “Sestre” je nesumnjiva. Što se Vašeg tvitovanja i blogovanja tiče i tu ću biti kratka: svaka čast i nije uzalud. Evo, mene je pokrenulo.

    Liked by 1 person

    • Hvala lepo Ljiljana. Eto i to je još jedna od stvari koju sam zaboravila da kažem: stručnoj javnosti je film koristio. To znamo po reakcijama nastavnika, socijalnih radnika, psihologa… koji su zajedno sa nama ponekad učestvovali i u tribinama. Neka se o ovoj temi piše, neka se govori, makar povod bio i tabloid. Želim Vam svako dobro.
      (P.S. nedavno sam učestvovala u radu fokus grupa sa srednjoškolcima na temu medijske pismenosti i upravo su igrane filmove navodili kao najuticajnije…. Tako da je sjajno što im preporučujete sve te programe.)

      Like

  2. ‘ Nobody can give you freedom. Nobody can give you equality or justice or anything.
    If you’re a man, you take it… ‘

    #big_respect_and_support!

    Liked by 1 person

  3. svežina je bila čitati iskren tekst, pokazuje kakvo čudo je jednostavnost i temeljitost stava

    internet trolovi? verbalno nasilje? da ti dodam informacija “na znanje” : isto je i u realnosti koja nije vidljiva na TV ili drugde, taj način komunikacije je paradigma, sindrom, nije simptom stanja “plaćanja za verbalno nasilje”, to se smatra ispravnim, smatra se vrednošću u realnosti koju poznajem, oni su samo ogledalo, možeš (i razumem kad se to radi) ugasiti svetlo nad tim ogledalom, ono ostaje celo i s istim odrazom, proces je to i trajaće još prilično dugo

    Like

  4. “Sad je to sasvim jasno i mi smo samo na korak od diktature”, konačno da neko skupi hrabrosti da ovo javno kaže. Hvala.

    “Mora da se pojavi neko nov, da se angažuje neko od tih premudrih belih listića kojima niko ne valja.”
    Ovo nije lepo što ste izjavili, epitet nije korektan (premudrih). Mi beli listići smo takvi kakvi jesmo iz određenih razloga, kada bi formirali partiju Belih Listića (PBL- Partija Belih Listića- PoBeLeh) verovatno bi pobedili na izborima, tolika smo sila bespomoćnih.
    Od izbora za gradonačelnika Beograda, ako me sećanje služi pobedi Bogdanović, ja sam srcem izašao na preventivne izbore i glasao za Vučića. Inače sam i ljude u svom okruženju nagovarao da učine isto, u čudu su me gledali znajući za moju političku neutralnost. Nakon tih izbora osećao sam lični poraz i obećao sam sebi da nikada više neću izaći na izbore(i nisam). Kada je situacija beznadežna mi se umnožavamo, mi beli listići, znam da se vi razboriti nećete složiti da situacija može biti beznadežna, jer nade uvek ima, haha.

    Da razjasnim… Tada je bila idealna prilika da Vučić postane gradonačelnik i tako se “dokaže”. Zato te izbore nazivam preventivnima, tada je bolest mogla da se spreči preventivom, nakon gubitka izbora pacijent je bio izgubljen, sada se posledice vide. Tu bi omanuo i politička perspektiva i dometi bi mu ostali trajno ograničeni. On je u tom trenutku bio najozbiljniji u taboru veštica, fanatika, vračara, psihopata i ostalih… To je bio najbolji način da se spreči budućnost najopasnijeg čoveka u Srbiji, verovatno i jedini. Ali ne, svi koji sada očajavate tada ste bili opijeni demokratijom i slobodom, pametovanjem, iznošenjem mišljenja, stavova, borbe za prava, a sada su neki drugi “premudri” zato što vi tada niste znali da gledate dalje od sadašnjosti, tadašnje sadašnjosti. A zveri su ćutale, pritajene, i skupljale snagu, spremale se za svoju deceniju, deceniju i po dominacije. I došlo je njihovo vreme, samo su sada još i ojačani onima najgorima iz svih ostalih tabora.

    Nikada u našoj zemlji ta količina najgorih nije bila na vrhu kao danas. Svi su se prelili u jednu silu SNS- Stranka Najgorih Srbije..da ne nabrajamo izjave, sporne diplome itd. Sada smo konačno jedna potpuno trula jabuka. 🙂 Milina. Zato uživajte dok se jabuka u pepeo ne pretvori, kao mnogo puta do sada….A već imamo kandidate na jugu sa kojima ćemo pepeo da raspemo…

    Još žalim za poslednjim izborima na kojima sam glasao, tada je mogla da se spreči gorka budućnost, samo da smo imali mudre vizionare među tadašnjim vlastodršcima…bla bla bla Enivej, sjebani smo.

    Like

  5. Bravo Bojana, uzivala sam citajuci. Veliko postovanje za to sto to sto mislis izgovaras javno

    Like

  6. Bravo, Bojana! U potpunosti se slazem sa vama, i ja sam jedan od belih listica, mozda smo krivi ali u momentu izbora nije se imalo sta birata, nula na jednoj strani, nula na drugoj. Sada je stanje alarmantno ali samo pojedinci pokusavaju nesto uraditi, ostali cute i ne cine nista.Treba delati pod hitno.
    Pokrenio se!
    Hvala Vam za odlican tekst “Pretnje”.

    Liked by 1 person

  7. Hvala Bojana sto ste hrabri. Divno je sto srbija ima tako velike zene. Ponosna sa na vas.

    Liked by 1 person

  8. Odličan tekst, ali to sam i očekivao nekako…Problem je što se pametne misli ne čuju od silnih zvezda i zvezdica, od rijalitija i obećanja kako će nam uskoro biti bolje (neće dugo, samo dok se ne sagradi BG na vodi).
    Da bi ipak dali šansu da se ovakve misli ipak čuju, podeliću vaš tekst i na svom blogu.
    Sve najbolje i čitamo se!

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: